Slučajnost, sudbina ili nešto više?

Da li vam se ikada dešavalo da pomislite na nekoga koga niste videli ni čuli godinama, a onda ga sretnete u gradu? Da li vam se dešavalo da pozovete nekoga telefonom i ne uspete ni da čujete signal jer je ta osoba istog trenutka pozvala vas? Da li vam se desilo da nekim čudnim spletom događaja dođete do odgovora na pitanje koje vas muči neko vreme? Meni su se takve stvari dešavale, a siguran sam da se svima dešavaju. Neki ljudi ih primećuju i pridaju im značaj, a neki ih jednostavno nazovu slučajnostima, ispričaju kao zanimljivu priču i zaborave na njih. Verujem da većina ljudi koji posećuju ovaj blog o tajni deli moje mišljenje da slučajnosti nisu slučajne.

Karl Jung je dao do sada najreferenciraniju definiciju slučajnosti ili sinhroniciteta, kako je nazivao ovu pojavu. On kaže da je to “princip povezivanja bez uzroka” koji povezuje um i materiju i koja se manifestuje kroz slučajnosti koje imaju određen smisao i značenje, ali se ne mogu objasniti uzročno – posledičnom vezom. Prema njegovoj teoriji, takve slučajnosti se dešavaju kada u psihi pojedinca nastane jaka potreba. Kasnije je opisao tri tipa ovih sinhronih događaja:

sinhronost misli ili osećanja sa spoljnim događajem,
san, vizija ili slutnja nečega što će se desiti u budućnosti,
san ili vizija događaja koji se odvija na udaljenom mestu.
Takve slučajnosti se dešavaju u spoljnom svetu, protivno veoma maloj verovatnoći da se dogode. Ali ako ih posmatramo kao posledicu naših razmišljanja, želja i stremljenja, onda takve slučajnosti poprimaju jedno dublje značenje. One predstavljaju odgovor Univerzuma na naše misli. One nam predstavljaju dokaz da postoji nešto što nauka još uvek ne može da dokaže i pitanje je da li će ikada moći da dokaže metodama kojima danas raspolaže.

A evo jedne slučajnosti koja se baš jutros dogodila. Kada sam odlučio da pišem o slučajnostima, na pamet mi je pala jedna gospođa iz Amerike o kojoj sam ranije čitao, a koja je nekoliko puta osvajala milionske sume na lotou. Pokušao sam da je pronađem na internetu, ali nisam uspeo za neko kratko vreme, pa sam odustao od toga. Jutros sam u novinama pročitao članak o jednoj gospođi koja je nedavno četvrti put dobila milionski iznos na lutriji. Â Ne znam da li je to ista žena o kojoj sam ranije čitao, ali sumnjam da ih ima više od jedne 🙂 Zar ne mislite da nije slučajno što sam došao do informacije koju sam juče “pustio” u univerzum kao pitanje? Na kraju krajeva, da li mislite da je ta gospođa sasvim slučajno četiri puta dobila na lotou? Koje su realne šanse za tako nešto?

Neko može da kaže da je slučajnost isto što i intuicija. Ne bih želeo da ulazim u dublju analizu ovih pojmova. Te pojave se manifestuju na sličan način, osim možda što intuicija predstavlja neki naš predosećaj budućeg događaja (interno), a slučajnost (sinhronicitet) je nešto što dolazi u formi spoljašnjeg događaja (eksterno), odnosno deluje kao da mi nismo imali nikakvu ulogu u tom događaju.

Neko će sve te slučajnosti koje nam se dešavaju da objašnjava koristeći reč sudbina, a misleći da je negde zapisano i svima nama predodređeno šta će nam se sve dešavati u životu. Ne verujem u sudbinu! Takvo razmišljanje može da nas odvede u potpuno poništavanje nas kao aktivnih bića. Sudbina može da bude opravdanje za sve. Ĺ ta god da se desi, možemo da okrivimo sudbinu. Tako razmišljajući automatski odbacujemo svaku mogućnost da mi sami možemo da utičemo na bilo koji događaj, bilo mislima, bilo akcijom. A svi znate da je to u potpunoj suprotnosti sa pojmovima o kojima se piše na blogu (zakon privlačenja, tajna uspeha, moć uma…) koji podrazumevaju našu akciju radi dolaženja do željenog cilja.

Neko će slučajnosti tumačiti kao znake koji nam ukazuju put koji treba da sledimo. Mnoge knjige pišu o takvim “znakovima pored puta”. Možda je najpoznatija od njih Koeljov “Alhemičar” koju sam odavno pročitao. Sada sam mudriji i stariji, pa ću morati još jednom da je pročitam i siguran sam da će imati novo i drugačije značenje. A što se znakova tiče, verujem u njih. Verujem da nam se stvari ukazuju sa nekim razlogom. Verujem da neki “slučajni” događaji nose poruku, odnosno odgovor na naša pitanja i dileme. Jedini problem kod njih je što taj odgovor često nije najjasniji, nego zahteva dodatno tumačenje, a ljudi su skloni da pogrešno protumače znake. Ako smo dovoljno uporni i istrajni, tumačenje znaka će se opet dogoditi kao neka slučajnost koja će nam nedvosmisleno odgovoriti na pitanje.

I na kraju, jedino što mogu je da svima dam savet da obratite malo više pažnje na slučajnosti. Razmislite samo koliko puta u toku dana upotrebite reč “slučajno”. Da li je baš sve slučajno? Da li nam univerzum time skreće pažnju na nešto? Obratite pažnju! To je sve. A odgovori će doći, samo budite strpljivi.