10 psiholoških činjenica koje nam otkrivaju prirodu čoveka

Nauka je samo donekle uspela da rasvetli ljudsku prirodu. Svest i podsvest su termini kojima se barata već više od vek ipo, ali suština i dalje nije u potpunosti shvaćena.

Neprestano menjamo naša sećanja
Ljudski mozak je sklon da događaje iz prošlosti pamti kao kratke filmove. Međutim, ispostavilo se da svaki put kada se prisetimo nekog događaja, mi ga menjamo. Rupe koje se javljaju u filmu smo u stanju da popunjavamo sličnim motivima. Naime, ako se prisetite neke porodične proslave od pre 5,6 godina i niste sasvim sigurni da li je tu bila i tetka, koja inače ne propušta takve prilike, vaš um će je ubaciti u priču, bez obzira na to da li je ona zaista bila na proslavi.

Možemo imati samo određeni broj prijatelja
Psiholozi i sociolozi su smislili nešto što se zove Danbarov broj. On označava maksimalan broj ljudi sa kojima možete da održavate bliske veze. Dakle, bez obzira na broj prijatelja na društvenim mrežama, smislenu komunikaciju možete ostvariti sa maksimalno 50 do 100 ljudi.

Srećniji smo kad smo zauzeti
Prirodu čoveka, pored okruženja i događaja, velikim delom čine i hormoni. Naime, mozak voli da, dok je budan, radi. Za svaki izvršen zadatak nas nagrađuje određenom količinom dopamina, hormona sreće. Zato besposličarenje izaziva depresiju i nevoljnost.

Možemo zapamtiti svega 3 do 4 stvari odjednom
Studije pokazuju da je naš mozak u stanju da odjednom zapamti svega 3 do 4 podatka, bilo da su u pitanju brojevi, nazivi ulica ili imena ljudi. Takođe, ove informacije, ukoliko stignu u memoriju na gomili, u istoj ostaju svega 30-40 sekundi, nakon čega se brišu.

Naša vizuelna percepcija stvari se razlikuje od njihove stvarne pojave
Mozak konstantno obrađuje informacije, čak i dok spavamo. Analizira ono što vidimo i tumači u obliku dostupnom za nas. To se najbolje vidi kada čitamo nešto. Mi percepiramo prvo i poslednje slovo, a praznunu popunjavamo na osnosu prethodnih iskustava.

Trećinu života provedemo u sanjarenju
Psihološki, sanjarenjem se smatra svaki period u kom niste svesno uključeni u situaciju. Dakle, lutanje misli ili jednostavno zagledavanje u jednu tačku su periodi kada maštamo. Ko bi rekao da toliko vremena provedemo baš u ovoj aktivnosti.

Prirodu ne možeš ignorisati
Da li ste se ikada zapitali šta to ljude tera da posmatraju prizor nakon saobraćajne nesreće? Gužva nikako da se raziđe i, iako je scena možda uznemirujuća, ljudi ne mogu da odvoje pogled od nje. Ovaj fenomen je maslo našeg drevnog mozga, odnosno njegovog najstarijeg dela-hipotalamusa. On konstantno skenira okolinu i odgovara na svega tri pitanja: mogu li to pojesti, mogu li se sa tim razmnožiti i može li me to povrediti. Samo tri stvari ne možemo ignorisati u životu: hranu, seks i opasnost.

Mozak voli mogućnost izbora
Njegov posao je da skenira okolinu, sakuplja i procesuira podatke. Zato se ljudi uvek više oduševe kada imaju veću mogućnost izbora, šta god da je u pitanje (hrana, partneri, odeća, obuća). Tek da se zna, to nije produkt modernog doba već urođena potreba mozga da bira.

Većina naših odluka je podsvesna
Iako bi za ljudsku svest bilo pohvalno, 60-80% dnevnih odluka donesemo potpuno nesvesno. One su rezultat ponavljanja (ugasiti svetlo, zaključati vrata, vezati pertle), ali mogu predstavljati problem kada se uključi svest i zapita da li ste isključili ringlu ili zaključali vrata.

Ne postoji stvar kao što je multitasking
Mnogobrojna istraživanja su dokazala da mozak može da obavlja samo jednu kognitivnu aktivnost. Pokušajte da pišete i razgovarate sa nekim pa ćete videti da nijedan posao neće biti dobro obavljen. Kada je u pitanju kombinovanje fizičkih radnji i kognitivan rad, tu su stvari nešto drugačije. Istovremeno možete aa hodate i razgovarate telefonom, ali i tu postoji mogućnost da se sapletete ili ne primetite šta se dešava oko vas.